Mars

Mars je četvrta planeta Sunčevog sistema. Dobila je ime po rimskom bogu rata Marsu. Takođe se naziva i crvenom planetom zbog svog crvenkastogog izgleda kada se gleda sa Zemlje. Mars je udaljen 1,52 AU ili 227.940.000 km od Sunca, ima prečnik 6.794 km i masu 6,4219×10²³ kg. Oko Marsa kruže dva mala satelita: Fobos i Deimos. Fobos ima prečnik 11 km i masu 1,08×10¹⁶ kg, dok

Deimos ima prečnik 6 km i masu 1,80×10¹⁵ kg. Puteve koje opisuju oko Marsa takođe su različiti. Mereći od središta Marsa, Fobos kruži na 9.000 km od središta Marsa, dok Deimos kruži na 23.000 km.
Mars je terestrička planeta sa tankom atmosferom, a njenoj površini se nalaze krateri kao na Mesecu i vulkani, doline, pustinje i polarne ledene kape kao na Zemlji. Na Marsu se nalazi Olimpus Mons, najviša poznata planina u Sunčevom sistemu i Dolina Marinera, najdublji kanjon. Uz geografske osobine, period rotacije i smena godišnjih doba su slični onima na Zemlji.
Kako je Mars je bio rimski bog rat, a grčko ime za Mars je Ares, za pojmove vezane uz Mars koristi se prefiks areo- umesto geo-, npr. umjesto geografska širina koristimo pojam areografska širina.
Sve do prvog leta do Marsa letelice Mariner 4 1965, mislilo se da na površini planete postoji tečna voda. Ovo je bilo zasnovano na opažanju periodičnih varijacija u boji površine, posebno na polarnim širinama, koje su ličile na mora i kontinente, dok su neki posmatrači tumačili dugačke i tamne brazde kao kanale za navodnjavanje. Kasnije se ispostavilo da ovakve prave linije ne postoje i da su optičke iluzije. Ipak, od svih planeta u Sunčevom sistemu osim Zemlje, na Marsu je naveća verovatnoća postoji tečna voda i možda život.