Aloja

Aloe arborescens
(Aloje arborescens)
Sukulenti i kaktusi su rasprostranjeni u ulozi sobnih biljaka. Izuzetno lijepih sorti ima u porodici aloja. Ovu biljku nije teško uzgajati i može narasti do znatne veličine. U nekim slučajevima može biti dosta visoka, ali je ipak potreban niz godina da možemo govoriti u kontekstu drveta. Lako se razmnaža reznicama. Ako raste previsoko, lako možemo
uzgojiti mlade biljke. Matične biljke tvore mnoštvo mladih izboja, koji se po potrebi presađivanja mogu odvojiti kada dosegnu uljinu od 15-ak cm. Reznice pune vode ostavimo jedan dan zasjenjene dok ne zaraste rana, a zatim ih sadimo u lonac s pjeskovitom zemljom u kojoj brzo zakorijene. Možemo je saditi u običnu zemlju za cvijeće no puno bolje uspijeva ako je posadimo u specijalnu zemlju za kaktuse tj. sukulente. Zemlju u loncu treba dobro utisnuti, a na dno lonca staviti kamenčiće da se osigura otjecanje suvišne vode.
Ova aloja vrlo lijepo cvate, pogotovo starije biljke kod kojih je to česta pojava. Nakon cvatnje uklanjaju se ostai koji nisu lijepi. Biljka ne treba mnogo topline pa dobro uspijeva i u normalno zagrijanoj sobi. Podnosi dosta sunca ali je ipak treba ljeti zasjeniti jer može na lišću dobiti crne točke tj. mrlje. Zimi treba samo malo vode i sasvim je dovoljno ako je zalijete jednom tjedno.

Čudesna Aloja


Aloja se u pisanoj istoriji prvi put spominje oko 1500. god. p.n.e. Zapisi koji potiču iz ovih vremena, spominju svestranu 'Čudesnu biljku'. Biljka je bila tako značajna da je Aristotel nagovorio svog učenika Aleksandra Makedonskog, da zauzme ostrvo Sokortu, jer je to bilo prvobitno stanište Aloje.






ALOE VERA kroz vekove

* Hipokrat je pisao o ovoj biljci kako leči tumor, stimuliše rast kose, leči dizenteriju i pomaže kod stomačnih tegoba.
* Paraceisus: Zlatne kapi iz Aloe leče trovanje krvi i opekotine
* Avicenna: Aloe je sredstvo za lečenje rana, protivotrov, eliksir života
* Glavni hirurg Napoleona je ovom biljkom lečio rane
* Kleopatra je bila veoma zahvalna ovoj biljci, jer je njena lepota poticala od Aloe. Sađena je oko piramida i puteva.
* Kod Indijanaca spada medju najcenjenije svete biljke.
* Kineski lekari su trnje ove biljke koristili za akupunkturu.
* Samuraji su mazali telo Alojom pre početka svakog obračuna. da bi bili neranjivi.
* Kristifor Kolumbo: Postoje 4 biljke koje su u životu neophodne čoveku: pšenica, grožđe, maslina i Aloe.
* Mahathma Gandhi: Pitaš me tajni te snage koja me je održala za vreme dugotrajnih postova. Moja snažna vera u Boga, jednostavan život, i biljka Aloe koju sam upoznao krajem XIX veka kad sam bio u Africi.
* 1969. Godine, astronauti koji su sleteli na Mesec, nosili su sa sobom u svemirskom brodu i kremu od Aloe.

čuo sam za tu biljku negde... al ne sećam se kako izgleda...

Aloja

Aloe (Liliaceae)


Najveći broj aloja - vrsta potiče iz Afrike i sa Madagaskara. To su ukrasne biljke veoma lepih cvetova, jednostavne za uzgajanje. Nekoliko stotina vrsta aloja međusobno se veoma razlikuju oblikom i veličinom rasta. Neke od njih su velike svega desetak santimetara a neke rastu poput drveća, dostižući visinu i do desetak metara. Kod ovih snažnih biljaka pojedini listovi mogu biti veliki i do 50, 60 cm. Postoje vrste sa nazubljenim rubovima listova, ali i vrste potpuno glatkog ruba. Sve ove biljke cvetaju žutim ili narandžastim cvetovima. Cvetne stapke su u zavisnosti od vrste, duge 10 cm pa sve do jednog metra.
Aloje pripadaju porodici ljiljana. Često ih mešaju sa agavama, koje pripadaju potpuno drugoj porodici. Agave nisu naročito prikladne sa sobni uzgoj, jer moraju imati izrazito hladno mesto za prezimljavanje. Aloe arborescens, drvolika aloja je već od davnina poznata pod narodnim imenom lekovita ili čudotvorna aloja. U narodnoj medicini primenjuje se u mnoge svrhe. Budući da se njen sluzavi sok često upotrebljavao kod rana koje teško zarastaju ili opekotina, još i danas u nekim domaćinstvima ove biljke imaju posebno značenje. U svojoj domovini južnoj Africi, izraste nekoliko metara u visinu. Kao lončanica izrastu do visine od 50 do 60 cm. Kod ove aloje listovi se razvijaju iz stabla. Starije biljke se granaju. Cvet na dugoj stapci je crveno-narandžast. Šarena aloja (Aloe veriegata) veoma je omiljena zbog zbijenog rasta. U peskovitoj zemlji stvara mnoge postrane izdanke sa vlastitim korenom koji se jednostavno može otkinuti i posebno zasaditi. Zbog svetlih poprečnih linija na tamnozelenoj podlozi listova veoma je dekorativna i bez cvetova. Za nju je veoma važno izvesti dobru odvodnju vode sa dna cvetne posude. Aloja voli mnogo svetla, a podnosi i direktno sunce. Za vrste sa Madagaskara i iz tropske Afrike temperatura zimi ne bi smela biti niža od 15°C. U toplom godišnjem razdoblju aloje treba obilno zalivati, međutim između dva zalivanja pustite da se zemlja ponešto zašuši. Zimi se zaliva znatno manje. Preobilno zalivanje u bilo koje doba godine prouzrokuje truljenje korena. Presađuje se u proleće svake ili svake druge godine u mešavinu zemlje za lončanice i peska.